1. Старца не карај, него га савјетуј као оца; младиће као браћу;
2. Старице као матере; младе као сестре, у свакој чистоти.
3. Удовице поштуј, које су праве удовице.
4. Ако ли која удовица има дјецу или унучад, нека се уче најприје свој дом поштовати, и дуг враћати родитељима; јер ово је добро и угодно пред Богом.
5. А права удовица и усамљеница нада се у Бога и проводи у молитвама и мољењима ноћ и дан.
6. А она која се одала насладама, жива је умрла.
7. И ово заповиједај, да буду без мане.
8. Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одрекао се вјере и гори је од невјерника.
9. Да се не уписује међу удовице млађа од шездесет година, која је била жена једнога мужа,
10. Освједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом.
11. А млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају;
12. Оне подлежу осуди што прво обећање одбацише.
13. А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду, него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба.
14. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, дјецу да рађају, кућу да куће, и никаква повода не дају противнику за нападање.
15. Јер неке већ скренуше за сатаном.
16. Ако који вјерни или вјерна има удовице, нека се стара о њима, да се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама.
17. Презвитери који су добре старјешине достојни су двоструке части, особито они који се труде у проповиједању и учењу.
18. Јер Писмо говори: Волу који врше не завезуј уста, и: Радник је достојан своје плате.
19. Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три свједока.
20. Оне који гријеше покарај пред свима, да и остали имају страх.
21. Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.
22. Не полажи руке ни на кога брзо, нити учествуј у туђим гријесима. Чувај себе чиста.
23. Више не пиј само воду, него пиј по мало вина, због свога желуца и честих болести својих.
24. Гријеси неких људи су јавни и претходе суду, а код неких се објелодањују касније.
25. Тако су и добра дјела видна; а ако и нису, не могу се сакрити.