1. Године тридесете, мјесеца четвртога, петога дана, кад бијах међу робљем на ријеци Хевару, отворише се небеса, и видјех утваре Божје.
2. Петога дана тога мјесеца, пете године од како се зароби цар Јоахин,
3. Дође ријеч Господња Језекиљу сину Вузијеву, свештенику, у земљи халдејској на реци Хевару, и ондје дође рука Господња нада њ.
4. И видјех, и гле, силан вјетар долажаше од сјевера, и велик облак и огањ који се разгоријеваше, и око њега свијетлост, а исред огња као јака свијетлост;
5. Исред њега још као четири животиње, које на очи бијаху налик на човјека;
6. И у сваке бијаху четири лица, и четири крила у сваке;
7. И ноге им бијаху праве, а у стопалу бјеху им ноге као у телета; и сијеваху као углађена мјед.
8. И руке им бијаху човјечје под крилима над четири стране, и лица им и крила бијаху на четири стране.
9. Састављена им бијаху крила једно с другим; и не окретаху се идући, него свака иђаше на према се.
10. И лице бијаше у све четири лице човјечје и лице лавово с десне стране, а с лијеве стране лице волујско и лице орлово у све четири.
11. И лица им и крила бијаху раздијељена озго; у сваке се два крила састављаху једно с другим, а два покриваху им тијело.
12. И свака иђаше право напрема се; иђаху куда дух иђаше, и не окретаху се идући.
13. И на очи бијаху те животиње као живо угљевље, гораху на очи као свијеће; тај огањ пролажаше између животиња и свијетљаше се, и из огња излажаше муња.
14. И животиње трчаху и враћаху се као муња.
15. И кад гледах животиње, гле, точак један бијаше на земљи уза сваку животињу према четири лица њихова.
16. Обличјем и направом бијаху точкови као боје хрисолитове, и сва четири бјеху једнака, и обличјем и направом бјеху као да је један точак у другом.
17. Кад иђаху, иђаху сва четири сваки на своју страну, и идући не скретаху.
18. И наплаци им бијаху високи страхота; и бјеху наплаци пуни очију унаоколо у сва четири.
19. И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови.
20. Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
21. Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима.
22. А над главама животињама бјеше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго, над главама њиховијем.
23. А под тијем небом бијаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тијело.
24. И чујах хуку крила њиховијех кад иђаху као да бјеше хука велике воде, као глас свемогућег и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила.
25. И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које бијаше над главама њиховим.
26. И озго на оном небу што им бијаше над главама, бијаше као пријесто, по виђењу као камен сафир, и на пријестолу бијаше по обличју као човјек.
27. И видјех као јаку свијетлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доле видјех као огањ и свијетлост око њега.
28. Као дуга у облаку кад је киша, таква на очи бијаше свијетлост унаоколо. То бијаше виђење славе Божје на очима; и кад видјех, падох на лице своје, и чух глас Некога који говораше.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.