1. А Сефатија син Матанов и Годолија син Пасхоров и Јухал син Селемијин и Пасхор син Малхијин чуше ријечи које говори Јеремија свему народу рекавши:
2. Овако вели Господ: ко остане у том граду, погинуће од мача, од глади или од помора; а ко отиде ка Халдејцима, остаће жив, и душа ће му његова бити мјесто плијена, и биће жив.
3. Овако вели Господ: доиста ће тај град бити предан у руке војсци цара Вавилонскога, и узеће га.
4. И рекоше кнезови цару: да се погуби тај човјек, јер он ослабљава руке војницима који осташе у овом граду, и руке свему народу говорећи им таке ријечи, јер тај човјек не тражи добра овом народу него зло.
5. А цар Седекија рече: ето, у вашим је рукама; јер цар не може ништа супрот вама.
6. Тада узеше Јеремију, и бацише га у јаму Малхије сина Амелехова, која бијаше у тријему од тамнице, и спустише Јеремију о ужима; а у јами не бјеше воде, него глиб, и Јеремија се ували у глиб.
7. Али кад чу Авдемелех Етиопљанин, дворанин, који бијаше у двору цареву, да су метнули Јеремију у ону јаму, а цар сјеђаше на вратима Венијаминовијем,
8. Изиде Авдемелех из двора царева и рече цару говорећи:
9. Царе господару мој, зло учинише ти људи у свему што учинише Јеремији пророку бацивши га у јаму, јер би и ондје гдје је био од глади умро, јер нема више хљеба у граду.
10. Зато цар заповједи Авдемелеху Етиопљанину говорећи: узми одавде тридесет људи и извади Јеремију пророка из јаме док није умро.
11. Тада узе Авдемелех људе, и дође у дом царев под ризницу, и узе оданде изношенијех хаљина и старијех рита, и спусти их Јеремији у јаму о ужима.
12. И рече Авдемелех Етиопљанин Јеремији: подметни те старе хаљине и рите под пазуха испод ужа. И учини Јеремија тако.
13. И извукоше Јеремију на ужима и извадише га из јаме; и оста Јеремија у тријему од тамнице.
14. Потом цар Седекија посла по Јеремију пророка, те га доведоше преда њ у трећи улазак који бијаше у дому Господњем; и рече цар Јеремији: запитаћу те нешто, немој ми затајити.
15. А Јеремија рече Седекији: да ти кажем, нећеш ли ме погубити? а да те свјетујем, нећеш ме послушати.
16. Тада се цар Седекија закле Јеремији насамо говорећи: тако да је жив Господ, који нам је створио ову душу, нећу те погубити нити ћу те дати у руке људима који траже душу твоју.
17. Тада Јеремија рече Седекији: овако вели Господ Бог над војскама, Бог Израиљев: ако отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, жива ће остати душа твоја, и град овај неће изгорјети огњем, и тако ћеш остати у животу ти и дом твој.
18. Ако ли не отидеш ка кнезовима цара Вавилонскога, овај ће град бити предан у руке Халдејцима, који ће га спалити огњем, и ти нећеш утећи из руку њиховијех.
19. А цар Седекија рече Јеремији: ја се бојим Јудејаца који су пребјегли ка Халдејцима, да ме не предаду у њихове руке, те ће ми се наругати.
20. А Јеремија рече: неће те предати; послушај глас Господњи, који ти ја говорим, и добро ће ти бити и жива ће бити твоја душа.
21. Ако ли нећеш да изидеш, ово је што ми показа Господ:
22. Гле, све жене које су остале у дому цара Јудина, одвешће се ка кнезовима цара Вавилонскога, и оне ће рећи: наговорише те и преварише те пријатељи твоји; ноге ти се увалише у глиб, а они се повукоше натраг.
23. Све жене твоје и синови твоји одвешће се Халдејцима, и ти нећеш утећи из руку њиховијех; него ћеш допасти у руке цару Вавилонском, и овај ће град изгорјети огњем.
24. Тада рече Седекија Јеремији: нико да не дозна за те ријечи, да не погинеш.
25. Ако ли кнезови чувши да сам говорио с тобом дођу к теби и реку ти: кажи нам шта си говори цару, немој тајити од нас, па те нећемо погубити, и шта је цар теби говорио?
26. Реци им: ја припадох к цару молећи се да ме не пошље натраг у дом Јонатанов да умрем ондје.
27. И дођоше сви кнезови к Јеремији и питаше га; а он им одговори сасвијем како му заповједи цар. И оканише га се, јер не дознаше ништа од тога.
28. А Јеремија оста у тријему од тамнице до дана кад узеше Јерусалим; и он бијаше ондје кад узеше Јерусалим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.