1. А кад то чу Јавин цар Асорски, посла к Јоваву цару Мадонском и к цару Симронском и к цару Ахсавском,
2. И к царевима који бијаху на сјеверу у горама и по равницама на југу од Хинерота и у долини и у Нафат-Дору на запад,
3. Ка Хананејину на истоку и западу, и Аморејину и Хетејину и Ферезејину и Јевусејину у горама, и к Јевејину под Ермоном у земљи Миспи.
4. И изидоше они и сва војска њихова с њима, многи народ као пијесак на бријегу морском, и коњи и кола многа веома.
5. Сви ти цареви договорише се и дођоше, и стадоше заједно у око на води Мерому, да ударе на Израиља.
6. А Господ рече Исусу; не бој их се; јер сјутра у ово доба ја ћу учинити те ће сви бити побијени пред Израиљем; коњма њиховијем испресијецај жиле, и кола њихова попали огњем.
7. И изиде Исус и сва војска с њим на њих на воду Мером изненада, и ударише на њих.
8. И Господ их даде у руке Израиљу, те их разбише и тјераше их до Сидона великога и до воде Мисрефота и до поља Миспе на исток; и тако их побише да не оставише ниједнога жива.
9. И учини им Исус како му бјеше заповједио Господ: коњма њиховијем испресијеца жиле, и кола њихова попали огњем.
10. И вративши се Исус у то вријеме, узе Асор, и уби цара његова мачем; а Асор бјеше прије глава свијем тијем царствима.
11. И побише све живо што бјеше у њему оштријем мачем сијекући, те не оста ништа живо; а Асор спалише огњем.
12. И све градове онијех царева и све цареве њихове узе Исус и исијече их оштријем мачем и поби их, као што бјеше заповједио Мојсије слуга Господњи.
13. Али ниједнога града који оста у опкопима својим не попали Израиљ, осим самога Асора, који спали Исус.
14. А сав плијен из тијех градова и стоку пограбише за себе синови Израиљеви; само људе све исјекоше оштријем мачем, те их истријебише, не оставише ништа жива.
15. Како заповједи Господ Мојсију слузи својему, тако Мојсије заповједи Исусу, а Исус тако учини; ништа не изостави од свега што бјеше Господ заповједио Мојсију.
16. И тако узе Исус сву ту земљу, горе и сав јужни крај и сву земљу Госенску, и равницу и поље, гору Израиљеву и равницу његову.
17. Од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада у пољу Ливанском, под гором Ермоном; и све цареве њихове зароби и поби их и погуби.
18. Дуго времена војева Исус на те цареве.
19. Не би ниједнога града који учини мир са синовима Израиљевијем, осим Јевеја који живљаху у Гаваону; све их узеше ратом.
20. Јер од Господа би, те отврдну срце њихово да изиду у бој на Израиља, да би их потро и да им не би било милости, него да би их истријебио, као што бјеше заповједио Господ Мојсију.
21. У то вријеме дође Исус, те истријеби Енакиме из гора, из Хеврона, из Давира, из Анава и из све горе Јудине и из све горе Израиљеве, с градовима њиховијем потр их Исус.
22. Ниједан Енаким не оста у земљи синова Израиљевих; само у Гази, у Гату и у Азоту осташе.
23. Тако узе Исус сву земљу, као што бјеше казао Господ Мојсију; и даде је у нашљедство Израиљу према дијеловима њиховијем, по племенима њиховијем. И земља почину од рата.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.