1. А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен.
2. И учинићу завјет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.
3. А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:
4. Од мене ево завјет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.
5. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;
6. Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.
7. А постављам завјет свој између себе и тебе и сјемена твојега након тебе од кољена до кољена, да је завјет вјечан, да сам Бог теби и сјемену твојему након тебе;
8. И даћу теби и сјемену твојему након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вјечну, и бићу им Бог.
9. И рече Бог Авраму: ти пак држи завјет мој, ти и сјеме твоје након тебе од кољена до кољена.
10. А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, које ће те држати: да се обрезује између вас све мушкиње.
11. А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас.
12. Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега.
13. Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завјет мој на тијелу вашем завјет вјечан.
14. А необрезано мушко, којему се не обреже окрајак тијела његова, да се истријеби из народа својега јер поквари завјет мој.
15. И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.
16. И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.
17. Тада паде Аврам ничице и насмија се говорећи у срцу својем: еда ће се човјеку од сто година родити син? и Сари? еда ће жена од деведесет година родити?
18. И Аврам рече Богу: нека жив буде Исмаило пред тобом!
19. И рече Бог: заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надјећеш му име Исак; и поставићу завјет свој с њим да буде завјет вјечан сјемену његову након њега.
20. А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и учинићу од њега велик народ.
21. А завјет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.
22. И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.
23. И Аврам узе Исмаила сина својега и све који се родише у дому његову и које год бјеше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тијела њихова у исти дан, као што му каза Бог.
24. А бјеше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тијела својега.
25. А Исмаилу сину његову бјеше тринаест година кад му се обреза окрајак тијела његова.
26. У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,
27. И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.