На данашњи дан прије 100 година умро је Гаврило Принцип, чији је атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију. Принцип је рођен је у јулу 1894. године у околини Грахова. Његово здравље од најранијег детињства било је нарушено и боловао је од туберкулозе. У Сарајеву је похађао Трговачку школу, а потом и гимназију из које је избачен пошто је откривено да је члан једне антиаустријске организације. Због атентата на Франца Фердинанда пред суд је 12. октобра 1914. године изведено 25 младих људи. Од шест атентатора пет је било млађих од 21 године, што их је, према тадашњем закону, чинило малољетним. Осуђени су 29. октобра на дугогодишње затворске казне и смрт вјешањем. Гаврило, који је био малољетан, осуђен је на 20 година затвора. У затвору у тврђави Терезијан, у данашњој Чешкој, одсјечене руке, мучен поодмаклом туберкулозом, умро је 28. априла 1918. године Гаврило Принцип. Гаврило Принцип је умро седам мјесеци и три дана прије него што је могао да види како се његов сан остварио – како се 1. децембра 1918. године створила земља за коју је и узео и жртвовао живот: Југославија. На зиду ћелије у Терезину Принцип је написао: „Наше ће сјене лутати по Бечу, ходати по двору, плашити господу…“.
Мост у Сарајеву, недалеко од мјеста атентата, добио је 1918. године спомен-плочу и назив по Гаврилу Принципу. Власти Федерације БиХ, које овај чин не сматрају историјским, промијениле су назив моста у Латинска ћуприја, а плочу уклониле. Родна кућа Гаврила Принципа, запаљена је у Другом свјетском рату, а обновљена 1964. године као музеј који је чувао успомену на јунака са Тромеђе, све до рата 1992-95. године, када је поново запаљена. Ревизију историје прво су почели њемачки војници који су 1941. године уклонили спомен-плочу Гаврилу Принципу и понијели је на дар Адолфу Хитлеру. Спомен плочу поново су 1992. године уклониле власти у Сарајеву.
ГАВРИЛО
Хеј, Гаврило, из принципа
смакни овог грозног типа!
Нек идејом Младе Босне
овај дрипац најзад љосне!
Да се нитков суноврати,
хајде, Гавро, живота ти!
У главу га не нишани –
празна му је, тог се мани.
Не гађај га ни у груди –
нема срца, шта се чудиш?
Циљај тамо где га боли,
што највише безјак воли.
Подај правац свом куршуму
ка Бриселском споразуму.
Пали хитац, роде славни,
у тај папир неуставни.
Ту хартију српске штете
претворићеш у конфете.
Поцепаћеш сваки атом
нашем тигру папирнатом.
Све што чини ово биће,
попут дима испариће.
Нека буде, због Србије,
као да га било није!
Зоран Туцаковић
Потресно је Жакулино сведочење о преносу посмртних остатака Принципа описано у књизи „Од Терезина до Сарајева“. Да није било једног Чеха стражара који је запамтио где су аустријанци тајно сахранили Принципа не би ни сазнали где му је гроб.
Доћи ће време кад ће Латинска ћуприја поново постати Принципов мост.
Нека му је вечна слава!