Словенско друштво: ЈОШ ЈЕДНА СПРДЊА ВЛАСТИ СА ЗАКОНОМ И НЕМАЊИЋИМА

Ми смо нашу иницијативу осмислили полазећи од неоспорне историјске чињенице да је проглашењу краљевине претходио вишегодишњи рад Светог Саве на осамостаљивању српске Цркве, те друштвено-правном уређењу српске Цркве и државе. То би Николи Селаковићу као неком вајном правнику морало бити познато боље него нама.

На 60. седници Градског већа града Краљева донета је одлука о подизању споменика краљу Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве. За четири радна дана, одмах после добијања писма генералног секретара председника Републике Николе Селаковића.

Словенско друштво је заједно с још 21 удружењем грађана пре пуна четири месеца изнело свој предлог за подизање споменика Светом Сави, који смо подробно образложили, понудивши надлежним градским властима више него што смо по важећим прописима били у обавези. Никакав одговор нисмо добили.

После 60. седнице Градског већа градоначелник Краљева Предраг Терзић изјављује да иницијатива за подизање споменика Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве у Краљеву потиче од председника Александра Вучића, али нама се чини да он оваквим изјавама само покушава да дâ себи на значају. Никада нисмо чули да је Александар Вучић уопште негде некад споменуо такву идеју. Њу су у јавности заступали пре свега Предраг Терзић и генерални секретар председника Републике Никола Селаковић. Очигледно је да је председник Вучић бављење питањима споменика препустио својим сарадницима, те да је без икаквог удубљивања у садржину он једноставно потписао папир који су му они потурили. Или су на документ једноставно само утиснули факсимил његовог потписа. Ево због чега нам се тако чини.

Занимљива је чињеница да у интервјуу Политици од 21. XII 2017. Предраг Терзић изјављује да су паре за идејни пројекат споменика Стефану Првовенчаном опредељене, али да „није то нешто што ће се брзо десити“. У Одлуци о буџету града Краљева за 2018. годину („Службени лист града Краљева“ 32-2017) који се управо тих дана усваја не помиње се ни споменик Стефану Првовенчаном, нити средства за његов идејни пројекат. После само пола године иницијатива је ту, а с њом и 10 млн динара за споменик. Нејасно је само за какав пројекат, какво идејно решење, пошто нико живи тако нешто није ни видео.

Са друге стране, Никола Селаковић, рецимо, у емисији РТС-а „Упитник“ од 20. III 2018. (в.: 44:37-45:44) изјављује како му је драго што је „део система власти која ће бити прва српска власт у новом веку која подиже споменик Стефану Немањи као оснивачу српске средњовековне државе у њеном најмоћнијем периоду и најсјајније српске владарске династије. Изабрано је идејно решење и уверен сам да ће ускоро оно угледати светло дана и красити један од најлепших и највећих тргова у нашем главном граду, али је то оно што нам треба. Такође сам поносан што сам део власти која у Новом Саду – а били сте у прилици да пре неколико дана видите и то изабрано решење – подиже о стогодишњици присаједињења Бачке, Барање, Баната и Срема Краљевини Србији споменик краљу Петру I Ослободиоцу. Поносан сам што је председник Републике покровитељ подизања споменика Стојану Новаковићу, као једном од визионара и утемељивача српске политичке, али не само политичке, већ и државотворне и научне мисли… и споменик краљу Петру у Вршцу, и споменик Стефану Првовенчаном у Краљеву итд. Све се то – укључујући и споменик Гаврилу Принципу, да не заборавим, који је подигнут – све се то дешава у време ове власти. И то није никакво партијско политичарење, то је државно и национално одговорно политичко деловање“.

Е сад – идејно решење за споменик Стефану Немањи смо заиста видели, као што смо видели да избор тог решења није прошао без озбиљних примедби, оставки чланова жирија итсл. Али нека се тим проблемом баве Београђани.

Узгред, занимљива је та суманута страст председниковог генералног секретара за подизањем споменика свуда по Србији, а без икаквог обзирања на то шта „даровани“ становници тих места мисле о његовим „поклонима“. Селаковић као да мисли како изван Београда нема људи способних да уређују свој животни простор, нити би тако нечим уопште смели да се баве поред њега онако стручног и паметног. Истина, кад се сабере вредност свих тих споменика дигнутих под његовом паском, долазимо до милионских износа… у еврима. Нема у томе, дабоме, ничег сумњивог, тȁ он то из најплеменитијих побуда, рекао нам човек. И помесни моћници који га беспоговорно слушају ће исто потврдити.

Што се тиче Краљева, на делу јесте класично партијско политичарење и национално неодговорно политичко деловање. Начули смо да је једна организација из Краљева још претпрошле године осмислила свој пројекат споменика Стефану Првовенчаном и Светом Сави, који је, веле, на Градском већу изгласан и послат у Београд. Одустали су, изгледа, пошто су одбијени од Министарства културе. Тако једино идејно решење за споменик на Тргу Светог Саве остаде оно које су предложила 22 краљевачка удружења грађана, најављено још септембра прошле године. О том предлогу се надлежне градске службе и комисије, понављамо, не изјашњавају пуна четири месеца.

Са друге стране наводну иницијативу председника Републике усвајају за цигла 4 радна дана. Како су поменутих 10 млн динара опредељени за непостојећи пројекат споменика Стефану Првовенчаном – јер да постоји, ваљда би био објављен, то не може бити никаква државна тајна – веома занимљиво би било чути на основу чега су Градско веће, Савет за очување културног и историјског наслеђа града Краљева и остале надлежне службе тако брзо донеле своје „стручно“ мишљење да је споменик Стефану Првовенчаном на Тргу Светог Саве примерен за предстојећи јубилеј те да је такав споменик баш оно што овом граду треба? На основу писменог састава на једном папирићу, који је могао саставити сваки основац?

Људски је потпуно разумљива потреба извесног соја функционера да се додворе онима захваљујући којима не би могли ни у сну постати оно што сада јесу. Зато се такви људи према онима које сматрају својим потчињенима односе бахато и дрско, мимо важећих закона и правила која су сами донели, као да су власници њихових живота. Такав однос показале су овдашње власти према предлогу 22 краљевачка удружења – међу којима има организација и појединаца проглашених заслужним за град Краљево – као и привредницима који су пројекат Словенског друштва подржали.

Наше је мишљење да је крајње време да челницима града Краљева неко најзад саопшти да овај град нису од ђеда наследили, те да су дужни поштовати прописе и нека правила понашања. Од 2010. године се код њих тако усталила пракса да одговарају само на оне представке, иницијативе, предлоге који су њима по вољи; према осталима се односе као да их није ни било. Њиховим примером су, нажалост, пошле и црквене власти у Жичкој епархији. А на то ни једни ни други немају право.

Стога смо поводом дате одлуке Градског већа града Краљева већ упутили протестно писмо и жалбу Служби за представке и пројекте председника Републике те надлежном министарству културе и информисања, у којима захтевамо да се иницијатива 22 краљевачка удружења такође уврсти у разматрање приликом избора идејног решења за споменик на Тргу Светог Саве, те да у доношењу одлуке буде уважено мишљење СПЦ и стручне јавности, све до организовања градског референдума, уколико се то покаже неопходним.

Опет и опет понављамо оно што смо у јавности и у поменутим писмима надлежнима у Београду већ напоменули: немамо ништа против подизања и споменика Стефану Немањи II Првовенчаном; напротив, јавно смо подржали такву идеју, будући да рад и дело сваког од двојице браће чине складну целину и не могу се разлучивати једно од другог, символизујући слогу и јединство који су нам данас као народу потребнији него икад. Ми смо нашу иницијативу, међутим, осмислили полазећи од неоспорне историјске чињенице да је проглашењу краљевине претходио вишегодишњи рад Светог Саве на осамостаљивању српске Цркве, те друштвено-правном уређењу српске Цркве и државе. То би Николи Селаковићу као неком вајном правнику морало бити познато боље него нама. Без таквог рада не би било ни српске краљевине, па је ваљда природно да се најпре одужимо најзаслужнијем за то што смо уопште у прилици да обележавамо тако велике јубилеје – и то подизањем споменика првом српском архиепископу и законодавцу на 800-годишњицу његовог устоличења, стицања самосталности српске Цркве и доношења Законоправила 2019. године. За подизање споменика првом краљу из династије Немањића, на примеренијем месту него што је садашњим наводним предлогом председника Републике предвиђено, тада остаје сасвим довољно времена – до 800-годишњице његовог крунисања 2021. године.

Какви год одговори надлежних из Београда били, из њих ћемо свеконачно сазнати да ли на челу државе Србије имамо председника Републике или председника једне партије, да ли на власти имамо државнике или спахије и нечије стављенике.

Држање владике Жичког овим поводом ће нам показати да ли му је битније то што седи на трону првог српског архиепископа или у владичанском двору.

Свим краљевачким удружењима, привредницима и суграђанима који су досад подржавали пројекат Словенског друштва за подизање споменика Светом Сави на Тргу Светог Саве на томе захваљујемо. Њима и њиховој савести остављамо како ће се даље према овом питању односити, те да ли ће изабрати да се држе као слободни људи са личним достојанством, или као нечије крпе.