НОВЕ КЊИГЕ КРАЉЕВАЧКИХ ПИСАЦА: ЗОРАН ТУЦАКОВИЋ
Питања постоје одувек. Довек ће и бити постављана. Ни одговора није недостајало. Питања се не мењају. Одговори остају као лепи покушаји човековог напора да сазна.
Отргне се, ту и тамо, сатиричар од песника-лиричара, и тада се, као у случају Зорана Туцаковића, појави књига која иронијом и сарказмом нуди одговоре.
Од борбе за кору хлеба до губљења националног идентитета, од лажи и преваре до наивне вере у моћ поштења, од капитализма до социјализма и назад… Има ли за нас наде?
Од збирке афоризама „Ником ништа“ до „Мртве тачке“, а преко сатиричне поезије у књизи „Рађење о глави“, Зоран Туцаковић ствара нешто другачију сатиру од оне на коју смо већ навикли. Основно осећање ових афоризама јесте осећање мере и једна врста заваравања читаоца, тако да се на први поглед не могу уочити сви слојеви и значења. Над већином афоризама морамо се накнадно замислити, а потом се горко осмехнути или што је још чешће – намрштити.
Остајући доследан од првог до последњег афоризма Зоран Туцаковић у својим афоризмима нас оставља у недоумици у којој мери нуди одговор, а у којој на питање поставља ново питање. „На мртвој тачки“ није све мртво. Живот се одвија пропуштен кроз призму сатиричног напора да објасни свет.
Требало би ове афоризме читати имајући на уму да је Зоран Туцаковић пре свега песник. Такође би требало имати на уму да лиричар у сатиричару даје афоризму извесну привидну лакоћу, која ове афоризме сврстава међу најбоље афоризме који су написани.
Не би требало заборавити карикатуре Миланка Каличанина које нимало нису ни песничке ни лиричне, и баш као такве употпуњују ону мисао коју наш писац покушава да нам каже.
Зоран Туцаковић не пише много, што је допринело квалитету афоризама. Очекујући нову књигу имаћемо времена да се позабавимо овим афоризмима и да у себи или другима пронађемо разлог оном подсмеху којим нас аутор части.
Ибарске новости, 20. мај 2005.
