Узрок Лењинових огрешења о елементарну логику, као и склоност ка манихејском постављању ствари, може са сагледати ако се спозна циљ, односно адреса према којој он […]
Категорија: ЛѢТОПИС
Зоран Туцаковић: ЗАПИТАНОСТ НИКОЛЕ МИЛОШЕВИЋА О СМИСЛУ ИСТОРИЈЕ (3)
У претходним наставцима увидели смо важност сагледавања свих чинилаца који су омогућили неки историјски догађај, као и установљавања хијерархије међу тим чиниоцима по критеријуму важности, […]
Зоран Туцаковић: ЈЕДНА ЦЕЛОВИТА СВАШТАРА
Обезнађени, преварени и сумасишавши народ Буковички приказује кадикад гротескно, наливајући сатиричним супстратом ону Његошеву о пучини као стоци једној грдној. Тужна Србадија се повила и […]
Зоран Туцаковић: О (ЈЕДНОЈ) ДЕФИНИЦИЈИ И (ПОСЛЕДИЧНОЈ) ПОЛЕМИЦИ
На крају сам поставио „шкакљива“ питања: Ако је читав свет илузија, а сазнање о томе само степеник ка „коренитом престанку идентитета и патње“, зашто морамо […]
Зоран Туцаковић: О ГРАНИЦАМА МАШТЕ И ПОИМАЊУ ПОЧЕТКА И КРАЈА
– Поводом књиге ЗНАЦИ ТУГЕ Димитрија Јовановића Са тугом као највернијим, најлепшим и најсигурнијим пратиоцем табана наш Димитрије по овоземаљској прашини не допуштајући да му […]
Евсевије Петровић: О ГРЕСИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЈУ (/не/опроштеним и /не/остављеним)
Од грешке, која је проклетство јер цео Народ води у проклетство, постоји само једна гора ствар – чувари грешке који су спремни да се за њу боре до смрти.
Раде Јанковић: ДЕМОНИСТИЧКА ДИЈАЛЕКТИКА: МЕД-И-АЛА
Иза једне криптокомунистичке дијалектике која је себи поставила циљ да пронађе духовно средиште свих традиција, окупила се једна група људи без икаквог претходног знања о традицији, понајмање православној, која је уместо средишта као синтезе супротних полова понудила само просечност…
Раде Јанковић: КРИЗА СОПСТВА
Свето тројство интегралног човека – мудрост, храброст, правичност – разбијено је у модерном добу. Огледало у којем се негда огледао интегрални човек разбијено је на много ситних парчића – зато више нисмо у стању да себе сагледамо као целину…
Евсевије Петровић: МАНАСТИР СРБИЈА
Шта је заиста било Савино дело, у најсуштијој својој духовној суштини? И чиме је оно било веће од величанственог дела његових превеликих предака? Пођимо трагом речи највећег после Светог Саве, и видимо…
