(Глава 12)

1. И призва Товит Товију, сина свога, и рече му: Пази, чедо, да платимо човјеку који је ишао са тобом, и придодати му треба.
2. И рече му: Оче, неће ми шкодити ако њему дадеш пола онога што сам донио,
3. Јер ме доведе теби здрава и жену моју исцијели и сребро моје донесе и тебе такође исцијели.
4. И рече старац: Праведно је (дати) му.
5. И позва анђела и рече му: Узми половину од свега што смо донијели, и иди у здрављу.
6. Онда (анђео) позвавши њих двојицу тајно, рече им: Благосиљајући Бога, њему се исповиједајте, величајте њега и исповиједајте пред свима живима о ономе што је учинио са вама; добро је благосиљати Бога и узносити Име његово, ријечи дјела његових часно казујући, и не будите лијењи да му се исповиједате.
7. Тајну цареву добро је скривати, а дјела Божја откривати - славно. Добро чините и зло вас неће снаћи.
8. Добро је молитва са постом и милостињом и правдом; добро је (боље) мало са правдом неголи много са неправдом; добро је чинити милостињу неголи сабирати злато,
9. Јер милостиња од смрти избавља, и она очишћује од сваког гријеха. Који творе милостиње и правде, испуниће се живота.
10. А који гријеше, непријатељи су свог живота.
11. Нећу сакрити од вас ниједну ријеч, Рекох: Тајну цареву добро је сакривати, а дјела Божија откривати - славно.
12. И сада када си се помолио, ти и невјеста твоја Сара, ја сам принио спомен молитве ваше пред Светога; и када си сахрањивао мртве, такође сам био с тобом.
    Тов 2,7
13. И када ниси био лијењ да устанеш и оставиш објед свој да би отишао и побринуо о мртвацу, ниси се сакрио од мене чинећи добро, него сам био са тобом.
14. И сада посла ме Бог да те исцијели и снаху твоју Сару.
15. Ја сам Рафаило, један од седам светих анђела који приносе молитве Светих и улазе пред славу Светога.
16. И потресоше се обојица и падоше на лице, јер се уплашише.
17. И рече им: Не бојте се, мир ће са вама бити; Бога, пак, благосиљајте вавијек.
18. Јер не својом жељом, него вољом Бога нашег дођох, зато Га благосиљајте вавијек.
19. У све дане јављао сам вам се, и не једох и не пих, него ви виђење гледасте.
    1 Мој 18,8; Суд 13,16
20. И сада исповиједајте се Богу, јер одлазим Ономе који ме је послао, и запишите све што се догодило у књигу.
21. И устадоше; и више га не видјеше.
22. И исповиједаху дјела велика и чудесна Божија, и како им се јави анђео Господњи.