Књига о Товиту
KЊИГА О ТОВИТУ
(Глава 8)
- Када, пак, завршише вечеру, уведоше Товију к њој.
- А он идући сјети се ријечи Рафаилових и узе прах тамјана и положи срце рибље и јетру па окади.
- Када, пак, осјети демон мирис, побјеже на крајње врхове Египта, и свеза га анђео.
- Пошто бише закључани обоје, устаде Товија са кревета и рече: Устани, сестро, и помолимо се да би нас помиловао Господ.
- И поче Товија говорити: Благословен си, Боже отаца наших, и благословено Име твоје свето и славно у вјекове; нека Те благосиљају небеса и сва створења твоја:
- Ти си створио Адама и дао му помоћницу Еву, потпору, жену његову; од њих се роди човјечије сјеме. Ти си рекао: Није добро да човјек буде сам, створићемо му помоћницу сличну њему;
- И сада, Господе, не ради блуда ја узимам сестру моју ову, него за истину. Заповиједи да будем помилован и са њом да остарим.
- И рече са њим: Амин.
- И спаваше обоје ноћу.
- И уставши Рагуило, пође и ископа гроб говорећи: Можда је и овај умро.
- И дође Рагуило у дом свој.
- И рече Едни, жени својој: Пошаљи једну од слушкиња, нека виде да ли је жив;
- И уђе слушкиња отворивши врата, и нађе њих двоје да спавају.
- И ушавши, јави им да је жив.
- И благослови Рагуило Бога говорећи: Благословен си, Боже, сваким благословом чистим и светим, и нека те благосиљају свети твоји, и сва створења твоја, и сви анђели твоји и изабраници твоји нека Те благосиљају у све вјекове.
- Благословен си што ме обрадова, и не догоди ми се, као што мишљах, него по великој милости твојој учинио си с нама.
- Благословен си што помилова двоје јединорођених; учини им, Владару, милост, испуни живот њихов у здрављу с радовањем и милошћу.
- Нареди потом слугама да затрпају гроб.
- И учини им свадбу дана четрнаест.
- И рече му Рагуило прије него се навршише дани свадбе, са заклетвом, да не оде док се не напуни четрнаест дана свадбе,
- И онда, кад узме половину имања његовог, да оде у здрављу к оцу; а остало - кад умрем ја и жена моја.