(Глава 1)

1. Књига ријечи Товита, сина Товилијева, сина Ананиилева, сина Адуилева, сина Гаваилева, од сјемена Асиилева, од племена Нефталимова,
2. Који би заробљен у дане Енемесара, цара асирскога из Тисве, што је с десне стране Кидија Нефталимова у Галилеји изнад Асира.
3. Ја Товит ходих путевима истине и правде, све дане живота мога, и милостиње многе чиних браћи мојој и народу који су ходили са мном у земљу Асирску и Ниневију.
   2 цар 17,3
4. И када бијах у земљи мојој, у земљи Израиљевој, док сам био млад, све племе Нефталима, оца мога, одступи од дома јерусалимског, изабрано од свих племена Израиљевих да жртвује свим племенима; и освештан би храм обитавања Вишњему и саздан за сва покољења вијека.
5. И сва племена заједно одступивши, жртвоваху Вааловој јуници, и дом оца мога Нефталима.
   1 цар 12,30
6. И ја сам ходих много пута у Јерусалим на празнике, као што је писано свему Израиљу у заповијести вјечној, првине и десетине плодова и првострижења имајући;
   2 Мој 22,29
7. И давах их свештеницима, синовима Ароновим на олтар, од свих плодова: десетину сам давао синовима Левијевим богослужећим у Јерусалиму, и другу десетину сам продавао, и одлазио и то трошио у Јерусалиму сваке године;
8. И трећу сам давао потребитим, као што заповиједи Девора, мати оца мога, јер сам био остао сироче без оца свога.
9. И кад стасах, узех Ану жену од отачаства нашега, и родих од ње Товију.
   4 Мој 36,6
10. И кад бих заробљен, у Ниневији, сва браћа моја и који су од рода мога једоше од хљебова многобожачких;
11. А ја сачувах душу моју и не једох,
    Дан 1,8
12. Јер сам се сјећао Бога свом душом својом.
13. И даде Вишњи благодат и доброту пред Енемесаром, и постадох његов трговац;
14. И идох у Мидију и дадох Гаваилу, брату Гаврија, у Рагама мидијским, сребра десет таланата.
    Тов 4,20
15. И када умрије Енемесар, зацари се Сенахирим, син његов, умјесто њега, и путеви његови бише непостојани, и више не могох ићи у Мидију.
16. И у дане Енемесара милостиње многе чиних браћи мојој:
17. Хљебове давах гладнима и хаљине моје нагима, и ако бих видио кога од рода мога умрла, и бачена иза зидова Ниневије, погребао бих га.
    Ис 58,7
18. И ако би кога убио Сенахирим цар, који би дошао бјежећи из Јудеје, погребао бих их тајно, јер многе је побио у гњеву своме; и тражио је цар тијела и није их налазио.
    Ис 37,37
19. А отишавши један од Ниневљана, каза цару за мене да их сахрањујем. И сакрих се. Сазнавши пак да траже да ме убију, уплашивши се отидох.
20. И би разграбљена сва имовина моја, и не остаде ми ништа осим Ане, жене моје, и Товије, сина мога.
21. И не прођоше педесет дана док њега не убише два сина његова; и побјегоше на горе Арарата, и зацари се Сахердан, син његов, намјесто њега, и постави Ахиахара Анаила, сина брата мога, над свим пословима царства свога и над свом управом.
22. И заузе се Ахиахар за мене, и дођох у Ниневију. А Ахиахар бјеше виноточац и (чувар) прстена и управитељ и благајник, и постави га Сахердан другим (иза себе), а био је син брата мога.