1. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
2. Сине човјечји, реци кнезу Тирскому: овако вели Господ Господ: што се понесе срце твоје, те велиш: ја сам Бог, сједим на пријестолу Божјем усред мора; а човјек си а не Бог и изједначујеш срце своје са срцем Божјим;
3. Ето мудрији си од Данила, никака тајна није сакривена од тебе;
4. Стекао си благо мудрошћу својом и разумом својим, и насуо си злата и сребра у ризнице своје;
5. Величином мудрости своје у трговини својој умножио си благо своје, те се понесе срце твоје благом твојим;
6. Зато овако вели Господ Господ: што изједначујеш срце своје са срцем Божјим,
7. Зато, ево, ја ћу довести на тебе иностранце најљуће између народа, и они ће истргнути мачеве своје на љепоту мудрости твоје, и убиће свијетлост твоју.
8. Свалиће те у јаму, и умријећеш усред мора смрћу побијенијех.
9. Хоћеш ли пред крвником својим казати: ја сам Бог, кад си човјек а не Бог у руци онога који ће те убити?
10. Умријећеш смрћу необрезанијех од руке туђинске; јер ја рекох, говори Господ Господ.
11. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
12. Сине човјечји, наричи за царем Тирским, и реци му: овако вели Господ Господ: ти си печат савршенства, пун си мудрости, и сасвијем си лијеп.
13. Био си у Едему врту Божјем; покривало те је свако драго камење: сарад, топаз, дијаманат, хрисолит, оних, јаспид, сафир, карбункул, смарагд и злато; онај дан кад си се родио начињени ти бише бубњи твоји и свирале.
14. Ти си био херувим, помазан да заклањаш; и ја те поставих; ти бјеше на светој гори Божијој, хођаше посред камења огњенога.
15. Савршен бјеше на путовима својим од дана кад се роди докле се не нађе безакоње на теби.
16. Од мноштва трговине своје напунио си се изнутра насиља, и гријешио си; зато ћу те бацити као нечистоту с горе Божје, и затрћу те између камења огњенога, херувиме заклањачу!
17. Срце се твоје понесе љепотом твојом, ти поквари мудрост своју свјетлошћу својом; бацићу те на земљу, пред цареве ћу те положити да те гледају.
18. Од мноштва безакоња својега, од неправде у трговини својој оскврнио си светињу своју; зато ћу извијести огањ испред тебе, који ће те прождријети, и обратићу те у пепео на земљи пред свјема који те гледају.
19. Сви који те познају међу народима препашће се од тебе; бићеш страхота, и неће те бити довијека.
20. Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
21. Сине човјечји, окрени лице своје према Сидону, и пророкуј против њега,
22. И реци: овако вели Господ Господ: ево ме на тебе, Сидоне, и прославићу се усред тебе, и познаће се да сам ја Господ кад извршим судове на њему и посветим се у њему.
23. И послаћу помор у њ, и крв на улице његове, и побијени ће падати усред њега од мача, који ће навалити на њих са свијех страна, и познаће да сам ја Господ.
24. И неће више бити дому Израиљеву трн који боде ни жалац који задаје бол више од свијех сусједа њиховијех, који их плијене; и познаће да сам ја Господ Господ.
25. Овако вели Господ Господ: кад скупим дом Израиљев из народа међу које су расијани, и посветим се у њима пред народима и населе се у својој земљи коју дадох слузи својему Јакову,
26. Тада ће живјети у њој без страха, и градиће куће, и садиће винограде, и живјеће без страха кад извршим судове на свјема који их плијенише са свијех страна, и познаће да сам ја Господ Бог њихов.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.