1. Не завиди злијем људима нити жели да си с њима.
2. Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
3. Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
4. И знањем се пуне клијети свакога блага и драгоцјена и мила.
5. Мудар је човјек јак, и разуман је човјек силан снагом.
6. Јер мудријем савјетом ратоваћеш, и избављење је у мноштву савјетника.
7. Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
8. Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
9. Мисао безумникова гријех је, и потсмјевач је гад људски.
10. Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
11. Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
12. Ако ли речеш: гле, нијесмо знали за то; неће ли разумјети онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по дјелима његовијем?
13. Сине мој, једи мед, јер је добар, и сат, јер је сладак грлу твојему.
14. Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
15. Безбожниче, не вребај око стана праведникова, и не квари му почивања.
16. Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
17. Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
18. Јер би видио Господ и не би му било мило, и обратио би гњев свој од њега на тебе.
19. Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидјети безбожницима.
20. Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
21. Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мијешај се с немирницима.
22. Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
23. И ово је за мудраце: гледати ко је ко на суду није добро.
24. Ко говори безбожнику: праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
25. А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добријех.
26. Ко говори ријечи истините, у уста љуби.
27. Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
28. Не буди свједок на ближњега својега без разлога, и не варај уснама својима.
29. Не говори: како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човјеку по дјелу његову.
30. Иђах мимо њиву човјека лијена и мимо виноград човјека безумна;
31. И гле, бјеше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
32. И видјевши узех на ум, и гледах и поучих се.
33. Док мало проспаваш, док мало продријемљеш, док мало склопиш руке да починеш,
34. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човјек.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.