1. Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2. Добар човјек добија љубав од Господа, а човјека зликовца осуђује.
3. Неће се човјек утврдити безбожношћу, а коријен праведнијех неће се помаћи.
4. Вриједна је жена вијенац мужу својему; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5. Мисли су праведнијех праве, а савјети безбожнијех пријевара.
6. Ријечи безбожнијех вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7. Обарају се безбожни да их нема, а дом праведнијех остаје.
8. Према разуму свом хвали се човјек; а ко је опака срца, презреће се.
9. Ко се снебива, а има слугу, бољи је од онога који се велича а хљеба нема.
10. Праведник се брине за живот својега живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11. Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12. Безбожник жели обрану ода зла, али коријен праведнијех даје је.
13. Зломе је замка у гријеху усана његовијех, а праведник излази из тјескобе.
14. Од плода уста својих сити се човјек добра, и плату за дјела своја прима човјек.
15. Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савјет, мудар је.
16. Гњев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17. Ко говори истину, јавља што је право, а лажни свједок пријевару.
18. Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудријех лијек.
19. Истинита уста стоје тврдо довијека, а језик лажљиви за час.
20. Који зло мисле, пријевара им је у срцу, а радост је онима који свјетују на мир.
21. Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22. Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде вјерно, мили су му.
23. Паметан човјек покрива знање, а срце безумнијех разглашује безумље.
24. Рука радљива господариће, а лијена ће давати данак.
25. Брига у срцу човјечијем обара; а добра ријеч развесељава.
26. Праведнику је боље него ближњему његову; а безбожнике заводи пут њихов.
27. Љенивац неће пећи лова свога, а у вриједна је човјека добро драгоцјено.
28. На путу правде живот је, и куда иде стаза њезина нема смрти.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.