1. А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.
2. А имаше син Саулов двије војводе над четама; једном бјеше име Вана, а другом бјеше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминовијех; јер се и Вирот бројаше Венијамину;
3. А Вироћани бијаху побјегли у Гитајим, гдје осташе као дошљаци до данашњега дана.
4. И имаше Јонатан син Саулов сина хрома на ногу, којему бијаше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побјеже, и кад брзо бјежаше, он паде и охрону; а име му бијаше Мефивостеј.
5. И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне.
6. И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побјегоше.
7. Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клијети гдје спаваше, те га прободоше и убише, и отсјекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља цијелу ону ноћ.
8. И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: ево главе Исвостеја сина Саулова, непријатеља твојега, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара господара мојега од Саула и сјемена његова.
9. Али Давид одговарајући Рихаву и Вани брату његову, синовима Римона Вироћанина, рече им: тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље.
10. Кад онога који ми јави говорећи: гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове,
11. Акамоли људе безбожне, који убише човјека права, у кући његовој, на постељи његовој! нећу ли искати крви његове из ваших руку, и вас истријебити са земље?
12. И заповједи Давид момцима својим, те их погубише, и отсјекоше им руке и ноге, и објесише код језера Хевронскога; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенирову у Хеврону.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.