Довољно осетљив за прекор забринутог белутка, Димитрије остаје стамен пред вејавицом живота. Пријемчив за мирис љубичица, тужан због задаха трулежи који се шири, износи нама и самоме себи на увид и критичко вредновање категоричку тврдњу да је схватио крај, али да почетак још увек појмио није
Ознака: прикази
Раде Јанковић: QUO VADIS, РУСИЈО?
Фаталистички епилог до којег нас доводи Геополитика постмодерне није дијалектичка нужност историје него доследност једног ума, који додуше фундира себе у традиционализму, али традиционализму Запада […]
Душко М. Петровић: О КЊИЗИ „ВРЕМЕ ТРАЛАЛАЈКИ“ ДИМИТРИЈА ЈОВАНОВИЋА
У четвртак, 5. новембра 2015. године у галерији краљевачког КЦ „Рибница“, одржана је промоција нове књиге пѣсама Димитрија Јовановића „Време тралалајки“. Преносимо прилог КаТВ о […]
Зоран Туцаковић: БРАЗДА ЖИВОТА И ПРОВАЛИЈЕ ВРЕМЕНА
– О књизи песама Време тралалајки Димитрија Јовановића – „За оне којима су удобност и луксуз постали најважније ствари у животу, добра је свака власт, […]
Анђелко Ердељанин: ПЕСНИК ИЗ ОБРВЕ
Димитрије Јовановић: ПРЕЦИ, издање аутора, Краљево, 2005. У Краљеву живи песник необичан: Димитрије Јовановић (Обрва, 1949). Филозоф по образовању, културни радник по занимању, пропагира књигу […]