Када су приказивали слике искасапљених, закланих, обезглављених, на ражањ набијених па испечених припадника једног народа, била је то „ратнохушкачка пропаганда“, и медијска лаж наручена од диктатора земље која у рату није учествовала. Тако су, згрожени због антицивилизацијског приступа режимске штампе и информативних емисија државне телевизије, извештавали овдашњи напредни демократски медији, потпомогнути од још напреднијих и демократскијих медија са Запада.
Када на место, из којег су месецима и годинама на припаднике једног народа вршени погромашки злочиначки походи на велике верске и породичне празнике, годинама затим допремају посмртне остатке припадника другог народа изгинулих на целом простору ратних сукоба, то се чинило, и чини се, уз велику пажњу и почаст напредних и демократских медија Запада, и још напреднијих и демократскијих овдашњих медија, фанатично сагласних да је на том месту извршен геноцид над припадницима другог народа, и да је онај први народ геноцидан.
Мора им се веровати, јер су Американци, Немци и Енглези кроз своју историју вршили само хуманитарне мисије, ослобађали друге народе, потпомагали развој демократије и људских права у свету. Све што је пратило њихова ангажовања, а што би могло да баци сенку на њихове величанствене напоре и достигнућа, елегантно је обухваћено изразом „колатерална штета“. Било да је реч о расној сегрегацији, концентрационим логорима, војним затворима, бацању атомских и касетних бомби, пржењу напалмом, и многим другим случајно предузетим поступањима, махом према цивилима у државама које су вапиле за увођењем демократије и њених основних постулата.
Сви припадници првог народа за које је утврђено да су чинили злочине над другим народом, па и у месту у које се и даље допремају посмртни остаци другог народа, изведени су пред лице правде и добили високе казне, и пред међународним, и пред овдашњим судовима. Многи припадници првог народа, за које вишегодишња грозничава истрага није утврдила основаност гоњења и утамничења, годинама су боравили у затворским јединицама, зато што припадају геноцидном народу. Припадници другог народа, за које постоје несумњиви докази да су се истакли у клању, вађењу очију, масакру цивила, паљењу читавих насеобина, бивали су ослобађани од кривице и дочекивани као хероји од припадника другог народа над којим је извршен геноцид.
Написах ово, док још није објављена прокламација о забрани било каквог негирања геноцида извршеног над припадницима другог народа. А прокламације мора бити, пошто резолуција Европског парламента важи међу земљама чланицама Европске уније. Што наша земља није. Још увек. Нити ће бити у скорије време. Па треба то извести на други начин. Уз велику муку. Прокламацијом, односно обзнаном. Ето какву нам је неприлику донео руски вето у Савету безбедности УН, на онако фино скројени текст енглеске резолуције. Вазда су нам ти Руси зла чинили, и спречавали нас да осетимо благодети западне демократије. Сва срећа, па неће још дуго. Не због Руса, и Русије. Због нас.