Иља Сургучов, ДЕТИЊСТВО ЦАРА НИКОЛАЈА II, историјска приповест, тврд повез, 2009., 145 стр., превод, поговор и белешка о писцу Драгана Бунарџића. Заједничко издање с Легендом из Чачка.
Ова чудесна књижица је дело које очигледним примером показује колико ― са стваралачког становишта ― жанровске поделе у књижевности имају мало смисла. Лакоћа којом је књига написана површног читаоца може лако обманути; она је, у бити, врло слојевита, и без задршке се не дâ стрпати ни у један књижевни кош. То је, најпре, топла прича о детињству, написана занимљиво и бајковито, полетним и једноставним језиком, тако да је без тешкоћа и дете које је тек научило да чита и пише може разумети; она, затим, поседује све одлике битописне и мемоарске књижевности; а као исповест човека који је, будући подстанаром руске царске породице, неколико година имао непосредног увида у свакидашњицу исте, ― књига се може читати и као изванредно историјско сведочанство (историја свакидашњег, приватног живота већ се развила у засебну научну грану). Књига, даље, итекако има шта да каже и родитељима, васпитачима, психолозима и педагозима, па и социолозима и философима (на пример, код приповедачем тек овлаш дотакнутог питања феномена династија). Она је, најзад, и врло успело уметничко дело, од оних дела којима се читалац враћа, налазећи у њима за себе увек нешто ново.
