Опленац је сав устремљен ка будућности, он нам обзнањује њен скори долазак, ако се само мало пажљивије загледа у његова писмена…
Категорија: ПРАВОСЛАВЉЕ
О ЦРКВЕНОЈ УМЕТНОСТИ, РАЗМИШЉАЊА УМЕТНИКА
Представљамо читаоцу размишљања мајстора Александра Јесинског (радионица „Светлост Невечерња“) о прошлости и садашњости иконописачке уметности. Овај разговор сматрамо правовременим, јер – савремено иконописање погођено је […]
Евсевије Петровић: О ГРЕСИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У БОГОСЛУЖЈУ (/не/опроштеним и /не/остављеним)
Од грешке, која је проклетство јер цео Народ води у проклетство, постоји само једна гора ствар – чувари грешке који су спремни да се за њу боре до смрти.
Евсевије Петровић: МАНАСТИР СРБИЈА
Шта је заиста било Савино дело, у најсуштијој својој духовној суштини? И чиме је оно било веће од величанственог дела његових превеликих предака? Пођимо трагом речи највећег после Светог Саве, и видимо…
Евсевије Петровић: ЕКУМЕНИЗАМ – ДУХОВНИ ФАШИЗАМ
Шизофренија људског ума уму недокучива – аналогна ситуацији у којој би се 1942. српски епископи у Србији скупа са Степинцем молили за јединство, док његови фратри кољу по НДХ, а верни народ у Црној Гори за победу усташке армије, на својим границама…
Евсевије Петровић: ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О СРПСКОМ ИМЕНУ
Ово слово је написано у име свих наших Светих Предака који су душе своје положили за србско Име, Веру и Слободу, а чија имена само Бог зна – и која нек се у Имену Његовом свете у веке векова, амин!
Евсевије Петровић: „БИЋЕТЕ КАО БОГОВИ“
Као што је Бог умро да би његово створење, човек живео („Смрт Твоја је Живот наш, Христе“), тако и човек мора да умре да би његово створење, робот живео. У то не треба сумњати…
Евсевије Петровић: РЕЧ О УНИЈИ
Заборавним, слабовидим и наглувим бившим Србима
Раде Јанковић: СВЕТИ САВА СРБСКИ – Бедем православља према демонизму Запада и Истока
Ево где лежи мудрост: ако између два воденична камена подметнеш зубе – сломићеш зубе! Ако пак убациш шаку пшенице, добићеш – шаку брашна!
Раде Јанковић: ДУПЛИ ПȂС СЛЕВА ИЛИ КАКО ЈЕ ИЗАБРАН СРБСКИ ПАТРИЈАРХ
Зар заиста има у Србији некога ко верује да су хрватске тајне службе, онога који се „јавно воли са Загребом“, тек тако пустиле из својих канџи, а да га претходно, кад им се већ пружила прилика, нису „добро прочешљале“?