Акатист светитељу српском и свеправославном Николају епископу Жичком и Охридском, брошура, цсл., СРБ Светих Цара Николаја и Владике Николаја, 2010., 38 стр. Илустровано иконама Бојана Миљковића.
Акатист светитељу Николају Српском и свеправославном, епископу Жичком и Охридском, први је акатист њему, издат на црквенословенском језику, иако у Србији постоји већ читав низ дела овог жанра на српском. Настао је трудом Српско-руског Братства Светих Цара Николаја и Владике Николаја, односно Словенског друштва у Краљеву – средишту Жичке епархије Српске Православне Цркве, на чију катедру је 1919, равно 700 година после првог српског архијереја светитеља Саве, био рукоположен Владика Николај (Велимировић). И премда је Владика ускоро био принуђен прећи у Стару Србију, на Охридско језеро, где је доживео духовни препород и од сјајног православног оратора-проповедника и мислиоца постао Свети Владика Николај Српски, од средине 1930-их година све до кончине, његов живот био је везан за Жичку епархију.
У Акатисту свој израз налазе најразноврснија збивања из његовог богатог живота: од рођења у селу Лелићу, у ваљевском крају, отмице од стране разбојника и откупа, спасавања из ледене и брзе речице Градца, преко службе војног свештеника у годинама I светског рата и преодолевања заједно са српском армијом трновитог преласка преко Албаније, затим служења српском народу већ у епископском сану на Охриду и стављања на чело народног Богомољачког покрета. Најнесрећније догађаје преживео је у годинама II светског рата у Краљеву, када су окупатори у тисућама стрељали његову мирну паству као таоце, за освету због напада на њихове трупе. Владика је својим жртвеним подвигом зауставио крвопролиће, али је после тога био ухапшен и на крају рата се обрео у концлогору Дахау, где је преживео како искушавање од духа злобе поднебесне, тако и Посету Божју.
После рата, будући од нове комунистичке власти убројан у „народне непријатеље“, нашао је уточиште у Америци, у средини руских православних, исто тако невољних изгнаника из отаџбине. Завештавши да му се у ковчег положи прегршт српске земље, Владика је предвидео свој повратак у земаљску отаџбину, у родни Лелић, где већ 20 година почива моштима. Главно у Акатисту није земна историја светог, већ похвална песма њему, нама сличном човеку, преодолевшем ипак греховну природу, човеку по уздржавању, несебичности и молитвеном духу безмало раван анђелима небеским, због чега нам и служи за пример и поуку у својим богонадахнутим делима.
Дани помена светитеља Николаја Жичког: 18. (5.) марта – упокојење; 3. маја (20. априла) – пренесење моштију
Тропар светитељу Николаю Жичком, Глас 8
Златоустый проповѣдниче Воскресшаго Христа, путеводителю рода Сербскаго крестоноснаго в вѣках, благогласна лиро Духа Святаго, слово и любы монахов, радованье и похвало священников, учителю покаяния, предводителю богомольна воинства Христова святый Николае сербский и всеправославный: со всеми святыми Небесныя Сербии моли Единаго Человѣколюбца даровати мир и единение роду нашему.
Преузети Акатист светитељу српском и свеправославном Николају епископу Жичком и Охридском:
