Објављујемо један мали одломак из богато уређене књиге „Руски Китај: извоз цивилизације (мултидисциплинарна истраживања)“, која је штампана у издању издавачке куће „Мирослав“ и у преводу Саве Росић
8.3.4.1. Стари печати као старе карте
На сл. 8.3.4.1.1 представљена су два дела. На првом (горњем) је, по уверавањима стручњака, «лево приказан бог Ваал и његова сапутница, жена-богиња на бику. Символични чин њиховог спајања обећавао је Ханану плодност њива»[1]. Такве закључке објавила је новинарка после разговора са стручњаком – Отмаром Келом, професором Библијског института из Фрајбурга који је стајао на изворишту Музеја Библије и Истока. Он уверава како су му археолошка ископавања на територији Блиског Истока омогућила проучавање и документовање сопствене хипотезе о прејемству многобожачких и монотеистических религија – о чему и ми пишемо.
«То је био мали кипић који представља младог човека руку уздигнутих ка небу у знак победе – као што данас чине тенисери – прича Отмар Кел у репортажи swissinfo. – А доле је био натпис «Ваал, Бог Ханана». Био сам дубоко разочаран, пошто сам га замишљао као чудовиште, а он је изгледао сасвим безазлено». Додаћемо да је Баал изгледао као обичан Перун.
Стога се и сиже печата тумачи другачије. У левом делу сижеа приказан је Баал-Перун (сазвежђе Волара). Перун-Баал-Волар, како му и следује, стоји на сазвежђу Планине – под ногама Баала приказане су две планине. Здесна је приказано сазвежђе Змијоноше. Премда на наведеном делу звездане карте бика нема, на другим картама се при дну сазвежђа Змијоноше налази сазвежђе Краве (вид. сл. 8.3.3.6.1.1). У чељустима сазвежђа Змије налази се сазвежђе Северне круне, приказано на печату кругом. Сасвим је очито да, ако су у средњем веку карте вределе као злато, у још ранија времена нису биле ништа мање цењене. Само што је принцип њихове изведбе могао бити другачији.
Карта у виду ваљкастог печата представља генијалан изум. Увек се може носити са собом, нико неће схватити шта је то, а власник печата у свако доба на сваком погодном носиоцу може начинити отисак и позабавити се његовим проучавањем.
На сл. 8.3.4.1.2 представљен је отисак старог печата и одговарајући део карте звезданог неба. Раширена верзија гласи да је на печату приказана сцена из Гилгамешовог и Енкидуовог похода у Либан. Тамо срећу чудовиште Хумбабу, окружено са седам магијских омотача. Али јунаци секу кедрове, и са сваким ударом секире чудовиште се лишава својих омотача и, на крају крајева, гине. Гилгамеш и Енкиду победнички се враћају. Иштар (Изида), богиња звезде Сиријус, нуди цару Урука своју љубав, али он гневно одбија богињу, подсећајући на љубавнике и мужеве које је упропастила. Увређена Иштар шаље на Урук чудовишног бика, од чијег даха пуца земља (триста мужева упада у јаму). Међутим, Гилгамеш заједно са Енкидуом убија бика.
Међутим, немамо никаквог основа да верујемо у то да су људи у давнини били толико заокупљени безначајним сижеом народне бајке. С друге стране, већ смо показали да је сличан еп био раширен у читавој Евроазији и односио се на исту појаву – али не на бајке него звездана знања. Дакле, из поређења сижеа печата са делом карте звезданог неба видимо да су истоветни.
У десном делу приказано је сазвежђе Водолије – онај лик који је са водама. У Сумеру се (вид. таб. 8.3.3.3.1) сазвежђе Водолије називало GU.LA (GU) – уп. с именом GU.IL GAmes. Док на отиску он седи на бику, на делу карте под задњицом Водолије почиње сазвежђе Јарца, често приказиваног у виду бика са козјим роговима.
Лево од Водолије приказано је сазвежђе Риба, спутаних водама, и из тих вода на отиску печата уздиже се биће са шапама нагоре. То биће наводно на својим плећима држи човек. Читава композиција завршава се звездом у средишту. На делу карте звезданог неба уместо звери с отиска печата видимо животињу – то је Пегаз, плод Посејдона, стога је тема са водама разумљива. Пегаз је такође смештен шапама нагоре. Људска појава – то је Андромеда.
И најзад, звезда у средишту композиције показује место Средишта света које се, како смо већ показали, у давна времена поклапало са мореузом Дарданели.
Према томе, у доба блиско датуму стварања света – 5508. година п.н.е. – распоред земаља и одговарајућих сазвежђа био је онакав како је показано на сл. 8.3.4.1.2. То јест, на разматраном отиску је приказан север Африке, Средоземно море, захватајући источну обалу, а на северу – све до Дарданела. Човек који преврће чудовиште – то је подручје Доњег Египта и Предње Азије, а човек-водолија на бику – то је западни део Африке. Како видимо, карта, изведена на печату одговара миту о Вољги-Гилгамешу, али још јасније одговара отиску звезданог неба на земљи.
На сл. 8.3.4.1.3 приказан је отисак акадског печата (друга половина 3. миленијума п.н.е. Лондон, Британски музеј), и он је упоређен с одговарајућим делом звезданог неба. Сиже на печату обично овако тумаче: богови Енки (Еа), Уту (Шамаш) и Инана (Иштар). Међутим, на печату је заправо приказан део карте звезданог неба, чији аналог је на истом цртежу доле.
На отиску печата и на делу карте десно под бројем 1 приказано је сазвежђе Водолије. Видимо уобичајени млаз воде који излива Водолија. Исти приказ сазвежђа Водолије може се видети на сумерским астрономским картама – вид. даље сл. 8.3.4.3.1 и сл. 8.3.4.3.2. Под ногама Водолије – и на отиску, и на делу карте – под бројем 3 приказано је сазвежђе Јарца. Под бројем 2 – сазвежђе Андромеде. Под бројем 5 на оба приказа показано је сазвежђе Стрелца. Под бројем 6 – сазвежђе Сварога (Херкулеса), а под бројем 7 – сазвежђе Волоса. Поново видим потпуну истоветност приказа.
Како би се схватио смисао двају узвишења у средишту отиска печата, треба упоредити с особеностима стварне карте која је печатом забележена. Како се види из сл. 8.3.4.1.4, карта приказана на печату обухвата области од Европе до Северне Африке. У средини карте налазе се два узвишења која оличавају Херкулове стубове – две планине, смештене с обе стране мореуза Дарданели, а касније – с обе стране Гибралтарског мореуза.
На сл. 8.3.4.1.5 представљена је варијанта печата која се обично тумачи «са приказом Гилгамеша». Дат је исходишни, ваљкаст облик, а такође отисак. Ниже је показан део карте сличне приказаној на отиску печата. Под бројем «1» приказано је сазвежђе Стрелца, под бројем «2» – сазвежђе Шкорпије, под бројем «3» – сазвежђе Змијоноше, под бројем «4» – сазвежђе Јарца, под бројем «5» – сазвежђе Перуна-Волара (на отиску је сазвежђе дато у виду летећег бога), под бројем «6» – сазвежђе Волоса-Дракона, под бројем «7» – сазвежђе Великог Медведа (на отиску показано са седам звезда «рукатке»).
На сл. 8.3.4.1.6 дат је исти отисак печата «са Гилгамешом» у поређењу с одговарајућом картом територије Земље. То су области од Сибира и Руске до Северне Африке. Под бројем «3» показано је сазвежђе Змијоноше и одговарајућа територија Британских острва (где је и Велс, то јест Велес). Под бројем «5» показано је сазвежђе Перуна-Волара и одговарајућа територија Прибалтика, Источне Европе, Западне и Средишне Руске (укључујући Украјину). Под бројем «6» показано је сазвежђе Дракона и одговарајућа територија Цариграда и Предње Азије. Под бројем «7» показано је сазвежђе Великог Медведа и одговарајућа територија Сибира. Водоравно положени бројеви означавају континенте: 3 – Руска, 6 – Средња Азија, 7 – Северна Африка, 8 – Европа, 9 – Италија и Грчка.
На сл. 8.3.4.1.7 дат је отисак печата. На њему је приказана сцена борбе човека са биком. Човек у једној руци има штап или мочугу. Ту сцену препознајемо као сазвежђа Ориона и Бика. На деловима цртежа дата су та сазвежђа из разних звезданих карти. А у десном доњем делу дате су територије Земље које одговарају тим сазвежђима. Ту је Орион – Индија, Бик – Арабија и Месопотамија (где је, узгред, био раширен култ бика). То јест, представљени отисак печата – то је карта Индије и Арабије са Месопотамијом.
У томе што је управо тај сиже забележен на печату нема ничег изненађујућег – печат су пронашли ирански археолози у северној покрајини Мазендеран. Артефакт је пронађен током ископавања брда Келара. По мишљењу археолога, печат спада у раздобље неолита и има старост најмање 3.500 година. У контексту нашег истраживања занимљиво је мишљење руководиоца скупине археолога Мехдија Мосавија: «Тај јединствен објекат коришћен је приликом склапања трговачких послова. Можда је печат био намењен за навођење одредишта» [Печат, 2009]. То јест, научник је печат назвао малтене картом.
На сл. 8.3.4.1.8 представљен је отисак ваљкастог печата из староакадског доба (24. – 22. век п.н.е.) из поставке Државног музеја ликовне уметности. По мишљењу стручњака музеја, на печату је приказана «сцена аудијенције код богиње Иштар». Ево како гласи пратећа информација: «Главна сцена са три фигуре приказује поклоњење седећој богињи, а додатна – прикупљање урми са палми. Сиже печата – аудијенција код седећег божанства – спада у типичне за предњеазијску глиптику 3. миленијума п.н.е., почев од акадског доба. Богиња седи на престолу у виду високе наслоњаче с омањим наслоном. На бочној страни те наслоњаче приказана су два укрштена пропета лава. Под ногама седеће богиње налази се омањи подметач. Богиња је приказана из профила, у дугачкој одећи са мноштвом волана, на глави јој је рогата тијара[2] коју је резбар показао анфас. Види се и дугачка ‘кика’ косе која се спушта низ леђа, и шест жезала – са сваке стране по три – како ‘расту’ из рамена богиње. Пред њом видимо двојицу ‘посетилаца’: човека у дугачкој глаткој одећи са скутима опшивеним ресама, и бога у плисираној одори. Лик у одећи са ресама пред самом богињом држи у левој руци палицу, а десну подиже у поздрав. Он је брадат, очешљан онако како је својствено мушкарцима – дуга коса, вероватно уплетена у кику, уредно умотану и везану врпцом на потиљку. Човека прати мушко божанство. Бог је у дугачкој одори која оставља отворено лево раме. Коса му је уређена на исти начин као и лику кога прати. Он је скрстио руке на струку, на глави му видимо високу рогату тијару, приказану анфас, и сасвим различиту од тијаре седеће богиње – рогови на њој су с обе стране дуге купасте ‘капе’, док су рогови на тијари богиње сложени један изнад другог.
Додатна сцена показује двојицу мушкараца очешљаних на већ описани начин, како се пружају ка плодовима на урминој палми. Захваљујући атрибутима, представљеним на печату, можемо идентификовати седећу богињу с акадском Иштар у њеном ратоборном аспекту: пропети лавови који се ‘врзмају’ унутар њене наслоњаче, убрајају се међу њене пратиоце. У прилог таквом тумачењу говоре и ратоборни атрибути иза рамена и у рукама богиње – батине и трозубац».
Међутим, по нашем мишљењу, историчари уметности су једноставно навикли да свугде виде богове и богиње. То су савремени историчари уметности «учинили» људе у давнини толико религиознима. Као пример нерелигиозног друштва 3. миленијума п.н.е. може послужити цивилизација Харапе, где нема ниједног храма или чак наговештаја религије. Стога наше тумачење и овог сижеа није повезано са религијом него са картографијом. Уместо «богиње» Иштар приказано је сазвежђе цара Цефеја (означено бројем «1»). Он на звезданом небу такође седи на истом таквом престолу као на печату. Цефеј у једној руци има палицу, у другој – бич или други предмет за терање. Испред Цефеја на небу су смештена два лика – Касиопеја и Персеј (означено бројем «3»). Премда, можда други лик представља сазвежђе Кочијаша (означено бројем «2»). Та тројица, као и тројица приказана на печату, редовни су учесници свих уметничких слика и цртежа из давнине. Сем тога, у композицији учествују сазвежђе Дракона (означено бројем «4») и средиште еклиптике («5»).
Отуд извлачимо закључак да је на дотичном отиску приказана не просто божанска сцена, већ божанска у астрономском, картографском смислу. На печату је приказана Месопотамија. Она се простире улево (на нашем цртежу) од Цефеја, на подручју преокренутог великог броја «6». На подручју Кочијаша (велики преокренути број «2») смештен је Елам и, даље, Индија. На подручју Персеја – Арабија. Како видимо, тумачење печата опет се подудара с облашћу његове редовне примене. И најзад, као потврда наше верзије, на сајту наведеног музеја пише да «натпис (на печату – аутор) саопштава да је власник печата био неки Магага, трговачки агент по положају».
На сл. 8.3.4.1.9 дата су четири отиска печата. На отиску «2» показана је скупина сазвежђа, од којих је средишно Перун-Волар (на печату десно). Он стоји на планини (сазвежђе Планине Минеалис). Лево од њега је Сварог-Херкулес. Још даље лево – Змијоноша. Над њима је сазвежђе Краве. Лево од сазвежђа Планине Минеалис смештено је сазвежђе Маје Златогорке, а између њега и сазвежђа Планине Минеалис «осмица» – сазвежђе Береникина коса. На отиску «3» показана су сазвежђа Великог и Малог медведа – у давнини називана Кравама (Москама, од те речи потиче Москва). У таквом тумачењу мита Перун-Волар је пастир Волова-Крава, а Сварог-Херкулес – орач који је, подсећамо, на Змају узорао Змајеве вале. На отиску «1» показан је Род – почетак Васељене.
На два отиска представљена на сл. 8.3.4.1.10 показани су разни делови неба. На десном отиску су сазвежђе Водолије и сазвежђе Јарца. Водолија је приказан традиционално, уосталом, као и Јарац. Водолија и Јарац, као што је већ речено, одговарају Средишној и Северној Африци. То јест, тај печат је карта горње половине Африке.
На отиску слева показана су сазвежђа Пегаза и Великог лава, међу њима доле сазвежђе Лисице, а међу њиховим њушкама смештена је ознака Средишта света. Пегаз одговара Средишној и Северној Африци, а Лав одговара супротном (кроз средиште света) Сибиру. То јест, тај печат је карта која обухвата земље од Северне Африке до Јужног Сибира (области Алтаја).
На сл. 8.3.4.1.11 представљени су отисци печата широког опсега година – од печата старе Месопотамије из 3. миленијума п.н.е. до Ахеменида Северног Елама из 6. – 4. века п.н.е. Збирка се налази у библиотеци Морган у Њујорку. При тумачењу читавог мноштва приказа природно се стиче утисак неке божанске припадности сижеа. Али не треба губити из вида да је такав утисак закономеран, пошто је религија створена на основу астрономије, и астрономски сижеи леже у основу сваке религиозне сцене.
Најстарији печати носе у себи искључиво астрономски и картографски смисао, док су ахеменидски у знатној мери изгубили везу са предметом опслуживања и постали украсни. Међу представљеним печатима, по нашем мишљењу, најзанимљивија су два – број 5 и број 6. Шести отисак очито означава сазвежђе Шкорпије – прилично редак приказ. А пети отисак приказује, како се претпоставља, сазвежђе Нојева. Сада је то застарели назив сазвежђа Стрелца и више се не користи, док је у староарапској астрогнозији познат астеризам или сазвежђе у виду нојева који су приспели на обалу реке – Млечни пут – или је прелазе.
На сл. 8.3.4.1.12 дат је још један одабир печата. Печати 1 – 3 из Мохенџо-Дароа врло су уверљиви и показују локалне и суседне територије. На првом је приказано сазвежђе Кочијаша (Пакистан); на другом и трећем – сазвежђе Бика (Иран и Арабија). На делу 4 је печат из Сумера са приказом сазвежђа Водолије (Африка). Под бројем 6 је отисак ваљкастог печата из Вавилона. Чак нећемо ни наводити његово «званично» тумачење, пошто читалац и сам може упоредити сиже, приказан на печату, са делом карте звезданог неба. Бројем «7» означено је сазвежђе Крма+Кобилица+Једра (раније Брод Арго), бројем «8» – сазвежђе Голуба, бројем «9» – сазвежђе Кентаура, бројем «10» – сазвежђе Шкорпије.
Размотрени начин заПЕЧАТления (срп. бележења) карте овог или оног подручја на ваљкастом печату допро је до свих народа и постојао све до нове ере, када се поделио на три струје-?. Прва – печати с истим таквим приказом одговарајућих територија. Друга – грбови градова и земаља. Трећа – глобус. На сл. 8.3.4.1.12 представљен је печат из Великог Новгорода (15. век). На њему је приказано сазвежђе које одговара Великом Новгороду – то је Перун-Волар. На печату видимо Перуна са копљем и «тролатичном» круном.
Превела: Сава Росић
[1] Юркина Ольга, Фрибург в библейском времени / Fribourg dans les temps bibliques. «Наша Газета». Швейцария. Фрибург, 28.12.2011.
[2] Таква одећа и оглавље типични су за приказе божанстава не само у глиптици него и другим видовима уметности Месопотамије – рељефу, скулптури, примењеној уметности.
