У Београду је објављено опсежно дело Андреја Тјуњајева „Руски Китај: извоз цивилизације (мултидисциплинарна истраживања)“ (Китај=Кина) (издавач „Мирослав“, превела Сава Росић; 740 страница формата А4 са мноштвом илустрација у боји).
Андреј Тјуњајев је, уз Анатолија Кљосова, био међу учесницима Међународног научног скупа „На изворишту културе и науке“ одржаног у Београду 2012. године, када је и „Печат“ објавио интервју са њим, насловљен „Шта Европа дугује Балкану“.
О књизи најбоље говоре наслови поглавља:
Поглавље I. Етногенеза азијских територија.
1.1. Археологија и антропологија „китајске области“.
1.1.1. Палеонароди Тибета и Југоисточне Азије.
1.1.1.1. Народ Мјао.
1.1.2. Први талас насељавања човека савременог типа у Азији.
1.1.2.1. Аини – европеиди првог таласа.
1.1.2.1.1. Особености генетике Аина и локалних монголоида
1.1.2.1.2. Култура и традиције Аина.
1.1.2.1.3. Аини истока Евроазије и Јапана.
1.1.2.1.4. Археолошки налази у местима боравка Аина.
1.1.2.1.4.1. Пирамиде на подручју боравка Аина.
1.1.2.1.4.2. Пирамиде сличне аинским.
1.1.2.1.5. Језик Аина.
1.1.2.1.5.1. „Јапански“ топоними из аинског језика.
1.1.3. Други талас насељавања Азије – старим Русима.
1.1.3.1. Миграције носилаца руске хаплогрупе R1a1.
1.1.3.2. Европеидне културе Тибета и Југоисточне Азије.
1.1.3.2.1. Особености неолитских европеидних култура североистока Китаја.
1.1.3.2.2. Културогенеза и антропогенеза у бронзано доба Северног Китаја.
1.1.3.2.3. Бронзано доба Источног Китаја.
1.2. Историја и митологија.
1.2.1. Предисторија северозападних области Китаја.
1.2.2. Родослов руских родова источног правца.
1.2.3. Долазак старих Руса у Седморечје.
1.2.4. Пресељавање старих Руса из Седморечја у Синкјанг.
1.2.4.1. Гробнице народа Велесове књиге.
1.2.4.2. Тохарци – досељеници из Рјазањске области.
1.3. Народи врста homo neandertalensis и homo denisovsky (Семити).
1.3.1. Порекло Јапанаца.
1.3.2. Порекло Туранаца.
1.3.3. Порекло Арапа.
1.3.4. Порекло Јевреја.
1.3.5. Порекло Грка.
1.3.6. Порекло Римљана.
1.4. Закључци из Поглавља I.
Поглавље II. Култ змаја-дракона.
2.1. Астрономија представе о змају-дракону.
2.1.1. Месијански дракон.
2.1.2. Дракон – зодијак.
2.1.3. Дракон – календар.
2.1.4. Етимологија термина «дракон».
2.2. Позајмљивање култа из астрономије у митологију.
2.2.1. Погађајући Змаја.
2.2.2. Тројан и Тројаново доба.
2.2.2.1. Змај Тројан.
2.3. Картографија.
2.3.1. Етимологија термина „Китај“.
2.3.1.1. Китај и Сина – две супротстављене творевине.
2.3.1.2. Псоглавци и мачкоглавци.
2.3.1.3. Китај – кит (дракон) и Скити-драконари.
2.3.2. О мноштву Китаја.
2.3.2.1. „Китај“ски топоними.
2.3.2.2. Кијевски Китај.
2.3.2.3. Дагестански Китај.
2.3.3. Закључци из одељка 2.3.
2.4. Азијско преузимање култа.
2.4.1. Китајски некитајски дракони.
2.4.2. Семитска преузимања култа дракона.
2.5. Закључци из Поглавља II.
Поглавље III. Стара трговина.
3.1. Трговина током неолита и бронзаног доба.
3.1.1. Трговина бакром и месингом пре 8.000 – 5.000 година.
3.1.2. Трговина сребром пре 7.000 – 5.000 година.
3.1.3. Лазуритни пут пре 6.000 – 4.000 година.
3.1.4. Ћилибарски пут пре 5.000 – 4.000 година.
3.1.5. Трговина сребром пре 4.000 – 3.000 година.
3.1.6. Нефритни пут пре 4.000 година.
3.1.6.1. Сопствени китајски нефрит и испоруке нефрита у «Китај».
3.1.6.2. Носиоци култура нефритног пута.
3.1.6.3. Зрна-бројанице – прва рачунаљка.
3.1.7. Појава свиле у Китају.
3.2. Трговина у гвозденом добу.
3.2.1. Сазнања Медитеранаца о нефриту и њихово учешће у трговини нефритом.
3.2.2. Свилени пут пре 3.000 година.
3.2.2.1. Географска сазнања средоземних урођеника о Китају и Руској и трговина свилом и китајском робом.
3.2.2.2. „Велики“ свилени пут.
3.2.3. Трговина лазуритом.
3.2.4. Монете у старој Руској пре 3.000 година.
3.3. Разматрање.
3.4. Закључци из Поглавља III.
Поглавље IV. Трговина у раном средњовековљу.
4.1. Лазуритни пут.
4.2. Ћилибарски пут.
4.3. Налази свилених тканина.
4.3.1. Ширење свилене бубе.
4.3.2. Где су се налазили Сери, произвођачи свиле.
4.3.3. О староруској производњи свиле.
4.3.4. Истраживања технологије предења свиле.
4.4. Монетарна трговина.
4.4.1. Дирхеми од 8. до 11. века.
4.4.1.1. Оставе у Средњој Азији.
4.4.1.2. О животу у Руској држави 1. миленијума нове ере.
4.4.1.3. „Сребрна криза“ у Азији.
4.4.2. Намена дирхема у Руској.
4.5. Разматрање.
4.6. Закључци из Поглавља IV.
Поглавље V. Религија.
5.1. Превођење астрономског култа змаја у религију.
5.1.1. Етимологија термина који означавају појам „бог“.
5.1.2. Етимологије назива неких семитских богова.
5.1.2.1. Змај Јеша (Исус).
5.2. Порекло сижеа Библије – митологија Мјао-Јао.
5.2.1. Потоп је био у Југоисточној Азији.
5.2.2. Библијских народа на картама нема.
5.2.3. Где се налази рај.
5.2.4. Северна прапостојбина народа Мјао-Јао.
5.2.5. Верске представе о Гогу и Магогу.
5.2.6. Реално о нереалном Александру Македонском.
5.3. Закључци из Поглавља V.
Поглавље VI. Писмо.
6.1. Порекло писмености.
6.2. Писмо као пратилац трговине.
6.2.1. Рано писмо Источне Европе и Руске низије.
6.2.2. Рано писмо „Китаја“.
6.2.3. Писмо бронзаног доба.
6.2.4. Писмо гвозденог доба.
6.2.5. Писмо антике и раног средњовековља.
6.3. Разматрање.
6.4. Закључци из Поглавља VI.
Поглавље VII. Одбрамбене грађевине Руса против јужних дивљака.
7.1. Дислокација северне и јужне цивилизације.
7.1.1. Бројност становништва северне и јужне цивилизације.
7.1.2. Касна јужноруска утврђења.
7.2. Зид.
7.2.1. Змајеви вали.
7.2.2. Тројанови вали.
7.2.3. Кримски «кимеријски» вали.
7.2.4. Тврђава Бела Вежа.
7.2.5. Хадријанов и Антонинов вал.
7.2.6. Офин вал.
7.2.7. Германски вали.
7.2.8. Вали Храброг и други.
7.2.9. Велики Абхазски зид.
7.2.10. Грузијски зид.
7.2.11. Дербентски зид.
7.2.12. Велики Горгански зид.
7.2.13. Велики Заволшки зид.
7.2.13.1. Бугарска – покретљива «држава».
7.2.14. Индијски зид.
7.2.15. Кинески зид – велика запрека од Китајаца.
7.2.15.1. Назив „Китајског“ зида.
7.2.15.2. Прикази „Китајског“ зида на картама.
7.2.15.3. Време изградње „Китајског“ зида.
7.2.15.3.1. Рано гвоздено доба.
7.2.15.3.2. Средњовековље.
7.2.15.4. Староруски стил у архитектури Китајског зида.
7.2.15.5. Закључци о „Китајском“ зиду.
7.3. Разматрање.
7.4. Закључци из Поглавља VII.
Поглавље VIII. Империја.
8.1. Разматрање неких старих цивилизација
8.1.1. Критеријуми државности старих раздобља.
8.2. Цивилизације неолита и бронзаног доба.
8.2.1. Прапостојбина старих Руса.
8.3. Успостављање државног статуса друштвених односа у најстаријој Руској.
8.3.1. Обележја државе.
8.3.2. Амблематика Империје.
8.3.2.1. Главни „бог“ Империје.
8.3.2.2. Оса Империје.
8.3.3. Географија Империје.
8.3.3.1. Оса Света – граница између Руског континента и Европе.
8.3.3.2. Стварање света – географска полазна тачка.
8.3.3.3. Настанак астрономије и картографије.
8.3.3.4. Седмозвежђа – почетак оријентисања.
8.3.3.5. Почетак картографисања.
8.3.3.6. Исходишна карта света.
8.3.3.6.1. Карта Перунове (Средишне) Руске.
8.3.3.6.1.1. Кијевска символика.
8.3.3.6.2. Карта Богомајкине Руске (подручје реке Об).
8.3.3.6.3. Археологија Дажбогове земље.
8.3.3.6.4. Карта Ориона, Кочијаша и Персеја – земаља дивљих људи.
8.3.4. Старе карте.
8.3.4.1. Стари печати као старе карте.
8.3.4.2. Символ „менора“ као стара карта.
8.3.4.3. Сумерска карта звезданог неба.
8.3.4.4. Староегипатска карта звезданог неба.
8.3.4.5. Староруска карта звезданог неба.
8.3.4.6. Карта Руске империје.
8.3.4.7. Символизам новца.
8.3.5. Старе руске звездарнице.
8.3.5.1. Звездарница Аркаим.
8.3.5.2. Звездарнице – египатске пирамиде.
8.3.6. Назив Империје.
Поглавље IX. Закључак.
